SUZE U OČIMA ( I )

Knjigu pise od Kruševca Mara
svome pobri Simiću Milane.
Aoj pobro Simiću Milane,
crno misliš, a još crnje pišeš.
Kako pobro ti meni napisa,
da ja Ðordu, mom crnom sokolu,
noge perem kad s' arbajta dode.
Sa arbajta od groznijeh švaba;
Znaš li pobro kakva je to muka?
Noga lička - a cipela bečka[1],
pa kad noga tu cipelu izu,
crna magla u duvare grunu
i vatreni alarm cikat stade -
iz očiju udariše suze,
decu sklanjam u skute čadjave,
oči brišem, za prozor se hvatam
ne bil' glavu sačuvala živu.
Tako biva sa nogama ličkim
nego Simo pobratime dragi,
ne budali, ne troši 'artije,
vec ti slušaj svoju seju Maru:
ta se rdja saprati ne može !


Pesma je nastala kao odgovor na sledece stihove:

Dodi Ðoko i decu povedi
da sokoli azbuku nauce
i Marija vjerna ljuba tvoja
da nauci stare obicaje:
svom junaku da noge opere.

koje je izmedu ostalih napisao moj drug Sima svom prijatelju Ðoki u London dok je trajalo bombardovanje.


[1] Preuzeto iz "PRIGREVACKOG GLASNIKA"
od 1947 godime strana 34, red 13.