| Uoči Petka |
Vreme nam nije baš išlo na ruku, jer je cele te nedelje uoči kampovanja padala prava jesenja kisa.
Već su i oni najzagriženiji kamperi govorili da od svega toga neće biti nista, ali
Tata Dule je samo terao svoju: "Švabe (ili Mađari?) rekle(ili i), od petka
sunčano". I tako smo sve izdogovarali, ko donosi šatore, ćebad,
Šeki i ja otišli na pijacu i nakupovali jaja, zelen, krompire, luk... i sve se to
iztransportovali u garažu. Sad smo samo mogli da čekamo da osvane i taj petak |
| Petak prepodne |
Osvanuo je, malko prohladan, ali sto je najvažnije tih, sunčan i vedar. Zemlja je
još uvek bila vlažna, tako da su mnogi (pekmezi) već na početku odustali (jer su se mame
uplašile da deci ne ozebe tiba :), no ostala je na spisku jedna šaka ljudi, ali zato je ta
četa od nekih 10-15 nas, bila ona prava! |
| 14,00 ??? |
Tata Dule, Matija i još neke devojke? (ne mogu da se setim) su zapalili
lendroverom ranije (da pripreme teritoriju), a mi ostali smo se dogovorili da krenemo biciklovima oko 14:00 - 14:30.
Sreća da je dogovor je zaista bio ispoštovan i krenuli smo tačno na vreme, negde oko 15:30 - 16:00. |
| 16,00-18,30 |
Kabićka, Stojčićka, Šeki i Baki. Tu je bio i Boki sa svojim
"Šarcem", a i Žile i Điđa na drugom "Riđovu
laganom". Ekspedicija je krenula "Pravac pelink., ovaj Bezdan". Naravno laka konjica je odmah (Boki,
Žile, Đidja) u startu bila u prednosti, te smo im veoma brzo gledali u tabane. Dok su se oni gubili na horizontu, mi smo laganim zaveslajima pedala polako grabili napred. Trebalo je jos samo, pre izlaska iz Sombora, da pokupimo
Perku
(Periskićku - "Ej Krstana... Smaaaaaraš") na raskrsnici koja spaja Bezdanski put sa
Gakovačkim (gde ona stanuje). I naravno ona nije bila tamo, već smo morali
još i nju da tražimo. I ne znam kako smo je našli, ali uglavnom NAŠLI smo je i krenuli dalje.
Duž puta nije bilo nikakvih problema, osim sto smo Bokija sustigli negde na polovini puta do Bezdana, kako
plače pokraj riknulog mu Šarca :). Sve je bilo u redu, vezali smo
Šarcu noge za biciklove, pa vuci brajko do Bezdana, gde ćemo ga kao reanimirati. I nismo se
uopšte umorili, jer DRUGU U NEVOLJI TREBA POMOĆI!!! (Prijatelj se po
nuždi prepoznaje :). Na pumpi u Bezdanu su nas sačekali nekakvi
doktori, i oni uzeše, čačnuše malo, i saopštiše nam dijagnozu: "Operacija uspela, pacijent mrtav"-
(čitaj: Boki nalio Šarcu previse ulja u rezervoar i zato je jadan
gekno!) Šta ćemo ti mi, nego opet Šarca za noge, pa ajd Jovo na novo, Vuci ti
Šeki i ti Baki, jer nije u redu da devojke vuku! A Boki leži na Šarcu i digo sve
četiri ipo u vis i samo viče: "Pazi tamo, malo levo ne, ne, malo desno...! (*#&$_-#*$&$-$, $!@!). |
| 17.00 |
Stižemo na lokaciju zvanu Ekološka Učionica, od Bezdana prema
Dunavu, na samom kraju Mrtve Baračke, nadomak Žive Baračke.
Izvidnica Dule i Matija i dve tone opreme. Osećalo se u vazduhu da je
se i Mojsije motao ovuda nedavno. Pa da! Stiže sa slamom nešto prošvercovanog
apatinskog. |
| 18,00 |
Čuje se štektanje neke ljute mašine... Oooo stižu Điđa i Miloš.
Dva jahača apokali.... U stvari donose nam vesti da se ostatak kolone u
tihom galopu približava. Druga ljuta mašina, the Boki & nj.v.
AUTOmatik usporavaju kretanje glavnine naših snaga??!!?? |
| 18,30 |
Stižu konačno nakon dva ipo sata rekreativnog jahanja! Čili i
odmorni kao da su sada krenuli. |
|
19,00 |
Tek da se ne olade mnogo, odmah smo prionuli na izgradnju kampa! |
| 19,30 |
Tata Dule je pravio svoju čuvenu: Vrbovaču u jajetu, (ali nije mogao da svom specijalitetu da
konačan izgled, jer je neki tikvan zaboravio PREZLU! :) - pitam se samo ko li je to mogao biti :), a lepo tamo
piše u tefteru TajITaj nosi prezlu!!!). No, ne znam da li zbog okolnih domorodaca (koje su nasi kamperi nazivali
Komarčima), ili zbog mirisa iz kolekcije ShanelDuleta
(zvanog "vrbovače bezprezlovače"), ali gomila oko vatre je bila sve
veća, a gomila na masnoj tacni sve manja. Jos uvek nije razjašnjena
misterija, da li su se to
vrbovače topile kraj vatre ili su prosto neke mračne sile uplitale tu svoje prste. Po masnim otiscima
na tacni, biće da je ovo drugo. |
| 21,00 |
Sedimo kraj vatre, pljuckamo suncokret i vicomanija polako
zauzima svoj prostor. Žamor i smeh samo su s vremena na vreme prekidani zvonjavom terpana na dubinkama, ali zato je tu bio Boki, da ih svojom
čuvenom narodnom "JUHUUUUUU SIMKEEEE, STAANI SA TIM DŽIPOM!" na vreme upozori da je vicomanija u toku, i da se takvi smotani i neoprezni, po mraku ne
zakače za te udice dole na dnu! |
| 00,00 |
E sad se već i ova grupica oko vatre polako osipala, a testerisanje
drvoseča u mrkloj šatorskoj pozadini bivala je sve jača. Kako je mesec lagano osvajao mirnu povrsinu vode, tako je priroda sve
više tonula u san. Okacčivši belu zastavu i Šeki i Baki su ustuknuli pred rojevima domorodačkih
komaraca, i sklonište potrazili u Tata Duletovom oklopnom vozilu, i tamo
ostali, braneći se hrkanjem, sve do jutra. Sada su se pod odsjajem meseca mogle na strmoj obali
uočiti jos samo dve tikve, jedna veća Bezdanska i jedna manja
čupavo-staparska. Laganu pesmu zrikavaca, i tihi šum vode prekidao je
još samo s vremena na vreme glas iz ove manje čupave tikve: "JUHUUUUUU SIMKEEEE, STAANI SA TIM
DŽIPOM!" :) - Šta sve jedno apatinsko može da uradi? Da ne
poveruješ! |
 |
05,00 - Glatka vodena površina, obavijena izmaglicom, dobijala je
ljubičasto-rumenu boju, i pre samih prvih sunčevih zraka otisnuo se jedan
čamac tiho od obale. Šeki je spretim zaveslajima klizio po uglačanom jutarnjem ogledalu, a Baki je to
ovekovečio sa par škljocanja fotoaparata. U povratku, u drugom
čamcu smo zatekli dva iskusna alasa Mojsija i Bokija, kako zabacuju
pecaljke. Samo što ih ribe tog jutra i nisu baš najozbiljnije shvatile,
pa su se pecaroši vratili praznih kablića (u stvari nisu bas bili
prazni, bilo je vode u njima :).
|
 |
6,00 U povratku, u drugom čamcu smo zatekli dva
iskusna alasa Mojsija i Bokija, kako zabacuju pecaljke. Samo što ih ribe
tog jutra i nisu baš najozbiljnije shvatile, pa su se pecaroši vratili
praznih kablića (u stvari nisu bili sasvim prazni, bilo je vode u
njima :). |
| 7,30 |
Opet je sve oživljavalo, polako su se budili Dule,
Matija, Điđa, Žile, pa i Kabićka i Perka, ali Stojšićke ni od korova? |
 |
11,30 Već smo se uplašili, da Tata Dule nije
pored onih vrbovača imao i jos neke druge pečurke, ali eto ti Stojsićke
sa novim stajlingom (frizura - "frankenstajnova nevesta"). Jedva
ustade, negde oko pola dvanaest. Pesma praznih stomaka, bila je sve jača,
a kako Dule još nije podgrevao kazan, mnogi su rešili da utehu pronađu
u preostalim sendvičima i raznim drugim zanimacijama sto je ostalo još
iz Sombora. Tu je BakiPaparaco, opet uhvatio... koga?
Tijanu što punom parom žvaće
ne bil' što pre popunila gaće!
Dok je Šeki s nevericom gleda,
Boki melje, bogami se ne da!
|
| 13,00 |
Da prekratimo vreme do pasulja, odlučismo da
odigramo jednu na dva gola. Preskočismo ti mi neku živu ogradu i
nađosmo se na (nečijoj) livadi, spremni i orni za utakmicu.
Podelismo se i jurnjava za loptom je krenula. I taman kad je sunce iz
zenita pržilo svom snagom, a igra bila na vrhuncu, došlo je do iznenadnog
prekida. Ni dan danas se ne zna zašto, ali podigosmo svi nekako ruke:
"Ma do *&^#... i fudbal i sve, idemo mi na kupanje!"
Sve to nije bitno jer smo ih razbili kao beba zvečku. |
| 14,00 |
Osta Tata Dule sa loptom, razočaran u kondiciju Mirinih pulena, ali sam protiv svih nije mogao, nego se i on smelo uvukao u
kupaći i pridružio nam se u ledenoj vodi. Praćakali smo se, a cika i vriska odjekivali su okolo, sve dok
nismo pomodreli. Tada smo se svi dohvatili čamca, i pohitali obali. Jedino je
još TataDule, zaronio par puta ne bi li nam
upriličio bogati somovski paprikaš, ali niti je imao opremu, niti je u blizini bilo somova. Neka, somova, neka su oni nama
živi i zdravi (i debeli), ali mi smo se ipak rešili držati suvozemne hrane
(koja nije baš jako suva). |
| 15,00 |
Založismo veliku vatru (tu smo ti i polozili svu ekolosku drvenariju, pa smo za kaznu morali da
dovučemo nekakvo suvo granje preko puta kanala, plus što je Tata
Dule je morao da pokaže sposobnost ljuskih predaka, nebi li pokačio neke
kućice za ptice! - šta li sve neće izmisliti ovi ekolozi). Zapržismo
pasulj. Niko ga nije hvalijo, tako da ne znamo, da li je bio dobar, ali nestao je zajedno sa svim onim hlebom koji je Mojsije doneo iz bezdanske
pekare. U oskudici mesa, (jer je opet savršeno ispoštovan dogovor da svi ponesu po malo rebarca,
slaninice, isl. od kuće) retko ko je imao tu sreću kao Kabicka, da
mu uz čorbu u porciju uleti i koje masno parče. Neki kažu da je
sreća a zli jezici da se para na paru lepi a slanina... Kako je reč bila o
povećoj komadini, to se Tijana zaista obradova od sveg srca i pojede ga u slast. Hvalila se kako je ukusno, ali kad je saznala o
čemu se zapravo radi , umalo nije bilo pasulja po svima
nama. No kad je u pitanju: to peglati or not to peglati, za prave gurmane
nema onog prvog. Tako je Tijana pored engleskog, latinskog, nemačkog
(ili franciskog) i srpskog, sažvakala i svinjski jezik. |
 |
Do vecere su Šeki, Boki i Baki (kao što sam već najavio) dovlačili ono granje sa preke obale, i pripremili ga za
sečenje, koje su odradili Tata Dule i Šeki (tu je opet BakiPaparaco). Jadan
Šeki, on je ovde izvuko izgleda najdeblju granu. No prođe i to, i ostatak popodneva provedosmo u
jurnjavi čamcima po vodi. Ispresecasmo ti mi one drezge, trske i lokvanje i
uzduž i popreko, tako da me ne bi čudilo da je posle nas u ekoloskoj
učionici ostala samo ekoloska katastrofa. |
| 20,00 |
Bližilo se i drugo veče. Stigla nam je još jedna
"Ej... Krstana Smaaaaaraš" (Stojkova), i neizmerno nas obradovala svojim prisustvom, a posebno
kolačima koje je donela. Kazan se ponovo grejao. Mojsije ga je tako dobro oblizao, da je bilo dovoljno da ga samo par puta
provučemo kroz kanal i već je bio spreman, ali ovaj put za
paprikaš. Žile ga je ordradio kako valja, i kad je riba iznesena za sto,
svi smo već sedeli zasukanih rukava. Svako po porciju dve, i nestade i ta riba dok si
trepnuo. Što jest, jest, brzo smo treptali. Tu su i makazice iz Bakijeve brice stupile na scenu, kad je
Tata Dule pokazivao svoje
hirurške zahvate, izvadivši malom Matiji kost iz grla (kost je naravno bila riblja, a ne Matijina). |
| 22,00 |
Opet vicevi, pesma i hrkanje. Samo sad je umor (ili pivo) savladala
našeg čupavog pevača, ali se neočekivano javila dostojna mu zamena. Bio je to
DrŠeki, koji je svojim umetničkim glasom imitirao Tarzana celu noć bez prestanka, tako da
umilnih melodija ni ove noći nije manjkalo. |
| 09,00 |
Svanulo je još jednom. Kupili smo prnje, pakovali šatore,
čistili poslednje ostatke hrane. Ni zrna ... |
 |
11,00 Na krov landrovera, svezasmo crknutog Šarca
uzdignute glave i krenusmo u smog redom, kako smo i dosli. Ostadoše još
jedino Šeki, Perka i Baki da opereu neko suđe, koje smo ekolozima ostali
duzni. Popiše kafu, škljocnše se za uspomenu, te i oni, put pod noge, pa
za Sombor!
Jaoj,
kako sam samo zaboravio Marinka :), Pa da, i Marinko je bio s'nama na
kampovanju, samo sto je bio u maskirnoj uniformi, pa ga niko nije video
:), ali i njemu je baš bilo lepo sa nama.
|
