|
Prva atletska takmičenja u
našoj zemlji bila su održana
1872. u Somboru Dolaskom
drezdenskog apsolventa
Aleksandra Demetrovića
Šaneta za profesora telesnog
vaspitanja, 1872. u tek
osnovanu somborsku Državnu
gimnaziju, počeo je
obučavanje učenika u trčanju,
skokovima i bacanju. On je
organizovao prva atletska
takmičenja među razredim
svoje, a kasnije i među svim
srednjim školama na livadi
iza Županije.
To su
najstarija takmičenja, ne
samo u našoj zemlji, već i
na Balkanu, što je uneto i u
Ginisovu knjigu.
Izvan Gimnazije osnovano je
1873. „Klizačko udruženje” s
priključenim atletičarima, a
1887. „Somborsko
sportsko udruženje” koje je
imalo klasni karakter i
učlanjivao gospodu i
studente po preporuci dva
člana. Prvo letnje državno
prvenstvo u atletici između
pet gradova, a Prvo
registrovano takmičenje
Udruženja zabeleženo je 1.
juna 1889. u hodanju na 32
km: Sombor – Bezdan –
Sombor, a 1896 u Somboru je
održano prvo letnje državno
prvenstvo u atletici pet
gradova (Sombor, Subotica,
Budimpešta i još dva grada.
Sve škole su se u maju
nadmetale u raznim
sportovima, a posebno u
atletici, u obližnjoj Šikari
na omladinskim izletima –
majelesima. U Somboru
je atletika bila prvi sport.
Pesnik Laza Kostić osnovao
je u Novom Sadu svoju
družinu „Društvo za jačanje,
veslanje i gašenje vatre”.
On je u poznim godinama u
Somboru pretrčavao stepenice
Kalvarije (“Sloga” na
Bezdanskom putu) i
svakodnevno prelazio 20 km
pored železničkih šina za
manje od tri sata. Na
početku 20. veka, u periodu
1908–1912, ističu se dr
Kosta Grgurov i Milan
Konjović (balkanski prvaci
na 100 m), a Đula Rac,
Čavoši, mr Đorđe Antić,
Sabatka, Jožef Tot, Švrtecki
i drugi. Godine 1912, osniva
se radničko sportsko
udrženje „Radniči”.
Prvi
atletičari bili su fudbaleri
i rvači i ogledali su se i u
maratonu. Najpoznatiji je
Nandor Helenberger koji nije
izgubio ni jednu trku od 800
m do maratona, bio je
rekorder na milju sa
rezultatom 4:28, te
olimpijski kanidat 1916, i
sa J. Henom pobeđuje
najbolje atletičare
Austrougarske u Budimpešti.
Nandor je i u 71-oj trčao s
maratoncima. U 1919. grupa
atletičara osniva klub
“Amater”, a sledeće godine
osniva se atletska sekcija
pri Gimnastičkom društvu
„Soko”. Somborska atletika
dobija, 1921, prvog
jugoslovenskog rekordera.
Bela Sekereš pobeđuje u
Zagrebu na 5000 m s vremenom
18:15,8, a, 1926, Nemanja
Odanović u istoj disciplini
je prvak Države sa 17:59,2.
Na Olimpijskim igrama u
Amsterdamu, 1928, Somborac
D. Stefanović zauzima 53
mesto u vremenu 3:11,35.
Stevan Mutibarić trči 60 m
za 7,1 sekundi, a 100 m za
11 sekundi.
Žene se prvi
put uključuju u atletiku
1933. u „Sokolu”. Ističu se
Irina Ivančević i Jelena
Lenert.
Sa
Olimpijade u Rimu, 1936, gde
je nastupio kao predstavnik
naše zemlje u skoku s
motkom, u Somborsku
gimnaziju dolazi profesor
književnosti i francuskog
jezika i poznavalac deset
jezika Jaša Bakov.
Bio je
veliki populizator atletike
i radio kao trener u klubu
„Sloga” koji nikad nije
registrovan. Okupio je
tridesetak atletičara.
Najbolji mu je učenik Stevan
Lenert koji osvaja rekorde
skoku s motkom i skoku
udalj. Posle rata, formira
se muška ekipa u okviru SD
„Radnički”. Ta grupa
sarađuje s Armijom i
školama. Stevan Lenart radi
na poboljšanju masovnosti i
kvaliteta atletike. Svake
nedelje održavaju se
atletska takmičenja na
poluvremenu fudbalskih
utakmica. Ističu se Lenert,
Rakić, Šešun, Lugunevski,
Radušić, Kovač, Kovčin,
Kusturin i drugi. Po rečima
Lenarta, taj period je
„zlatno doba somborske
atletike”. Na državnom
prvenstvu u Zagrebu Lenert
postiže najveći uspeh
somborske atletike
osvajanjem trostruke pobede:
skok udalj, troskok i skok s
motkom.. Neverovatno je da u
prolećnom krosu učestvuje
preko 2500 trkača na
stadionu „Radnički” pri
železničkom parku. Odlaskom
Lenarta za saveznog trenera
i sudiju, nastaje zastoj u
atletici. Mali broj
atletičara trenira na
terenima ŽAK-a i u dvorištu
Gimnazijskog društva i
nastupaju pod imenom
„Polet”. Atletska sekcija
Gimnastičkog društva
postigla je veliki uspeh
učešćem Stipana Kusturina,
1949, u reprezentaciji
Srbije i osvajanjem prvaka
Jugoslavije u Partizanskom
maršu na Kozari na stazi
dugoj 45 km. Taj uspeh je
ponovljen i sledeće godine.
Muška ekipa osvaja prvo
mesto u Vojvođanskoj ligi.
Kad se atletska aktivnost za
dve godine potpuno ugasila,
dolazi student Branislav
Branković, okuplja 25
atletičara i osniva AK
„Maraton”. Atletika
oživljava i na lokalnim
takmičenjima niže pobede.
Kad je rad Kluba počeo da
jenjava, Gustav Ivković,
1957, prihvata dužnost
trenera i somborska atletika
je najuspešnija u
posleratnim godinama.
Organizovana su 52
takmičenja u toku godine,
treninzima su obuhvaćena 793
člana. Po prvi put Maraton
nastupa na svim prvenstvima
Pokrajine, Srbije i
Jugoslavije. U sreskom
prvenstvu u krosu učestvuje
preko 3500 učesnika. Članovi
Maratona bili su 56 puta na
pobedničkim postoljima
prvenstava Jugoslavije. Tu
je prva državna
reprezentativka. Ana Sunarić
na 200 m, a u reprezentaciji
Srbije su Stevan
Gromilović(disk), Ana
Sunarić, Marija Đan (600 m)
Dobrila Janjatović (600 m),
a kasnije im se pridružuju
rekorderke Jelisaveta Đanić
(200 m), Vera Bogdanović
(400 m), Eva Đurkov (800 m)
i Mirjana Knežević i Ružica
Nikolić (80 m prepone). U
novije vreme rekorde niže
balkanska prvakinja
Aleksandra Šafranj. Treneri
su se smenjivali: posle
Ivkovića to su bili Dušan
Rodić, braća bacači
Radislav, učenik Jaše
Bakova, i Danilo
Marinković, Stevan Siđi,
Franja Fratrić, Gradimir
Marković i Mira Trifunov,
koja je to i danas. Mnoga
imena proslavila su naš grad
kroz AK „Maraton”: bacači
Jovan Kolarov i Stevan
Gromilović, prepone Geza
Kovač i Mirko Nikolić, Josip
Klajhamer, Mihajlo
Vukadinović, rano preminuli
višestruki balkanski prvak
na 1500 m Bela Keler u čiju
čast je posvećena
memorijalna trka 1993,
Stevan Siđi i maratonci
Vladislav Špajzer iz Odžaka
koji je neko vreme trenirao
u Somboru i Milivoj Kelić,
hodač i maratonac koji je
21. oktobra 1978, u svojim
Čičovima organizovao prvi
kros veterana u Vojvodini
koji se kratko vreme
održavao, a podsticajem
Milenka Popića obnovio 1990.
i trajao do 2002.
Privučeni izazovom dugog
trčanja i pojavom „aerobne
revolucije” prevođenjem
Kuperove knjige, osnivač
karate kluba, građevinski
inženjer Simo Bogdanović
(1943) i hidroinženjer Marko
Vujinović (1949) organizuju
1980. rekreativnu trku od
Sombora do Bezdana u dužini
od 24 km. S njima su trčali
još Sveta Kunić i Gabor
Vidaković. Pobedio je Marko
Vujinović, kao i sledeće dve
godine. Sledeće godine
SOFK-a je obezbedila diplome
i pehare. Njima se 1982, kad
je ispred Gradskog muzeja
startovalo 6 trkača,
priključio profesor
književnosti Milenko Popić
(1945) i animirao maratonce
i van Sombora, inicirao
osnivanje Organizacionog
odbora i Sekcije za
rekreativno trčanje, zbog
obezbeđivanja materijalnih
sredstava i ozbiljnijeg
tretmana, a za njenog
predsednika izabran je Simo
Bogdanović, kao i za
predsednika Organizacionog
odbora..Milenko je uneo
svest o ugledu i i značaju
ovog maratona i sa Simom
nastavio organizaciju trke
uz stalnu podršku Cvije
Savića i bivšeg
reprezentativca u skoku s
motkom Boru Pavlovića,
zaposlenih u Opštinskom
savezu za sportsku
rekreaciju i vaspitanje
„Partizan”. Na Milenkov
predlog usvojena je trasa
Sombor – Strilić – Majevica
– Bački Monoštor – Bezdan –
Dunav, u dužini od 27 km na
kojoj je on trenirao zbog
neznatnog saobraćaja i
živopisnosti (sa strane su
bili drvoredi). Na Ćelavom
trgu, 12. maja 1984,
startovalo je već 40
maratonaca. Tada se trči u
pet starosnih i dve
kategorije najmlađih koji
trče 15 km do Bačkog
Monoštora. Svim učesnicima
sa strane isplaćuju se putni
troškovi. Od 1985. trka
Somborskog maratona upisana
je u kalendaru Programa
jugoslovenskih atletskih
manifestacija AK „Veteran”
iz Beograda, gde su navedene
sve značajnije trke u zemlji
i u trci već učestvuje 82
takmičara iz 9 klubova.
Maratoncima se plaćaju putni
troškovi u zavisnosti od
razdaljine. Koliko smo bili
ugledni svedoči „Politika”,
objavljujući, da su na prvom
Beogradskom maratonu na
kojem je startovalo 16 000
učesnika „trčali i gosti iz
Sombora, Čačka, Skoplja...,
stranci, diplomate” (9. maj
1988). Tada su kroz cilj, na
23. km, proneli svoj dah
Milenko Popić, Marko
Vujinović, Rašo Spasojević,
Simo Bogdanović i sin mu
Bogdan Bogdanović. Zbog sve
većeg angažovanja, Milenko
Popić je od 1990. predsednik
Organizacionog odbora i
Sekcije, a sekretar Simo
Bogdanović. U Odboru su
stalno Cvijo Savić i Bora
Pavlović, a povremeno
Vladislav Špajzer, Marko
Vujinović i Slobodan Iđuški.
Zbog ratnih okolnosti, od
1992. se trka skraćuje na
21,1 km i dvosmerna je sa
startom i ciljem na istom
mestu na Glavnoj ulici,
ispred kuće Laze Kostića i
Robne kuće „Beograd”. Od
1993. Milenko je član AK
„Veteran”, čiji je
predsednik Franjo Mihalić, a
od 1996. je prvi Somborac
koji po pozivu postaje član
reprezentacije veterana.
Učestvuje na 17 balkanskih
prvenstava i osvaja 11
medalja, najčešće u
polumaratonu. Pored svih
domaćih, učesnik je
međunarodnih maratona.
Najbolji rezultat postiže
2003. u Barseloni 3:10,02. U
Podgorici istrčava dva
ultramaratona 2004. i 2005.
na koji je pripremio i
Lazara Kopilovića.
Godine 1994. uključuje se
trka na 6 km do Strilićke
pruge i nazad.
Sekcija je organizovala i
druge trke: 5 krugova na
Hipodromu, gde maratonci
najčešće treniraju zbog
dužine od 1060 m, oko
„Panonke” na 7.400 m i
mini-maraton od 12,5 km.
Za
vreme NATO bombardovanja
Milenko Popić svake nedelje
od 10 sati
organizuje
13 trka za mir „koliko ko
može”(bez pobednika) od 4.
aprila do 27. juna 1999. S
organizatorom trke u Bačkom
Brestovcu Mirkom Svilarem
organizuje manifestacionu
trku deset elitnih
maratonaca od 200 km povodom
prve žrtve NATO
bombardovanja Radovana
Medića od Somborskog
aerodroma do Hrama Svetog
Save u Beogradu.
Na
25. Somborskom polumaratonu
2004. održana je hendikep
trka, gde se plasman
veterana meri prema
tablicama starosnih
koeficijenata i pobednik je
Radovan Radulović u vremenu
1:11,17, a drugi je Milenko
Popić sa 1:12,34. Takvu trku
polumaratona organizuje
Somborac dr Franja Fratrić
pod nazivom „Mačak”.
Milenko Popić je uvek bio
otvoren za saradnju s drugim
klubovima. Učestvovao je u
osnivačkom odboru AK
„Apatin” 2001. i radovao se
dolasku uspešnih maratonaca
Miloša Kesića, Đuke
Ćeljuske, Laze Kopilovića,
Arpada Šarkezija i Jakše
Zekovića koji su na njegov
predlog od Sportskog saveza
izabrani za veterane godine
i svojim rezultatima uveliko
zaslužni za ugled somborskih
maratonaca.
Pored Centra za fizičku
kulturu, u organizaciju se
2001. uključuje Sportski
savez (Milanko Jovičić i
operater trke Mirko Čukvas).
Tada se u Organizacioni
odbor uključuje i Milorad
Blažić.
Od
2003, trku potpisuju
direktor Milenko Popić,
predsednik Organizacionog
odbora Simo Bogdanović i
predsednik Sportskog saveza
Ivan Frgić. Programu trke
priključuje se, 2005, potpis
direktora Sportskog centra
„Soko” (najpre je to dr
Nedeljko Rodić, a danas
Slađana Hernaus). Naglašava
se da je glavni pokrovitelj
trke Skupština opštine
Sombor jer sve manje
sredstava pristiže od
donatora. Povlačenjem Sime
iz aktivnijeg rada, 2005,
veliku promenu unosi dolazak
Arpada Šarkezija, koji
otvara prvi sajt u
maratonskom trčanju koji
vrlo brzo postaje najbolji,
najpotpuniji i najgledaniji
sportski sajt u državi.
Njegovi saradnici iz radio
kluba „Nikola Tesla” i
internet provajdera
„Bivalent” prezentacije na
internetu donose nov
medijski i organizacioni
kvalitet trke. Elektronska
obrada rezultata trke
obezbeđuje se odmah na licu
mesta i podaci unose na sajt
www.somaraton.org,rs .
Tu je i velika pomoć
sekretara Sportskog saveza
Oto Imrea. Arpad Šarkezi,
takođe, aktivno učestvuje u
mnogim trkama, a od 2007. je
sekretar Organizacionog
odbora.
Trku su volonterski, bez
ikakve nadoknade,
organizovali maratonci
veterani, ulivajući u rad
svoj trkački entuzijazam jer
su svi i trčali, bez
naplatne startnine, uz
sumiranje i proglašenje
rezultata, podele medalja i
nagrada donatora najboljima
u 10 kategorija, a svima
diplome, na zajedničkom
ručku u velikoj sali
Sportskog centra.
Na
Somborskom polumaratonu
pobeđivali su aktuelni
državni prvaci: Tomislav
Ašković, braća Savo i
Vujadin Alempić, Miroslav
Pavlović iz Jagodine (1948),
Zoran Bursać, Zdravko
Mišović, Sreten Ninković i
Goran Čegar. Somborski
maraton trčali su ne samo
aktuelni, već i nekadašnji
asovi naše atletike: još
uvek naš jedini osvajač
medalje u trčanju na
Olimpijskim igrama Franjo
Mihalić (srebro u maratonu,
Melburn 1956), iz Beograda
i: Živojin Jakić (1908),
Pavle Ivanović (1927), Boško
Đorđević, Miloje Andrić
(1931), Vlado
Stevanović(1934), Ljuba
Stevanović (1957), Drago
Knežević (1948) i Bursać;
Pal Skenderović (1922) iz
Bačke Topole, Pavle Adžić
(1923) iz Svetozara Miletića
Silvester Kovač iz Rume,
profesor Zoran Janković
(1956) iz Kule koji je
državni prvak na 100 km
(7:17) i rekorder trčanja na
12 sati (148 km) s istrčanih
70 maratona i najviše u
zemlji ispod tri sata (64),
ujedno je i najviše istrčao
somborskih maratona (27),
elektroinženjer Drago Boroja
(1953) s najviše istrčanih
maratona u zemlji (120) i
Milorad Bjelica iz Novog
Sada, Milorad Petrović
(1949) iz Jagodine,
Silvester Demek (1958) iz
Bajmoka, Radovan Radulović
(1952) iz Subotice, čiji
otac je bio prvak maratona u
Crnoj Gori, Vladislav
Špajzer (1949) iz Odžaka s
istrčanih 50 maratona koji
je trenirao u somborskom AK
„Maraton”, balkanski prvak
na 1500 m Vančo Deneš iz
Seksarda (NR Mađarska),
Sreten Perić, Silvester
Demek (1958), Imre Ileš
(1945) iz Bačke Topole. Od
žena su često u Somboru
rekorderke ultramaratonka
Stojanka Sokol (1962) iz
Subotice, Mariana Lukić
(1979) iz Bačke Topole,
Slavica Neta iz Beograda,
ultramaratonka Elvira Janoši
iz Subotice, Ilona Kalmar
(1961) iz Sente, Silvija
Mesaroš iz Segedina. U
Somboru je uz navedene
trkače u tabeli
najuspešnijih izuzetni i
trkači Stevan Cepančić
(1952) iz Stapara, Perica
Miloš, Miloš Vukas (1971) i
drugi.
Na
početku trke uvek smo
izgovarali gradove iz kojih
dolaze trkači, mi ponosni
što ih dočekujemo, a oni
ponosni što dolaze.
Broj gradova
je često prelazio deset, a u
poslednje vreme i dvadeset.
Maratonci su nam dolazili,
najčešće, iz susednih
zemalja: Mađarske, Hrvatske,
Republike Srpske.
Bio je i
Arman Kipsaj iz Liberije.
Vremenom se povećao broj
trkača i onih koji to tek
nameravaju da budu. Već ih
je bilo preko dvadeset na
skorašnjim trkama. Sve veća
je zainteresovanost ljudi
za rekreativno trčanje i
džogiranje, kao glavnim
osloncem za zdrav i prirodan
način života. Dolaskom novih
i mladih entuzijasta trkača
otvorilo je put ka
okupljanju i ostvarenju tih
želja. i, 11. februara 2010.
osnovan je
Atletsko-rekreativni klub
„Somaraton” koji će
nastaviti da širi ugled,
sportski duh i ponos našeg
grada najstariju drumsku
trku „Somborski maraton”.
Nije na odmet ponoviti da je
trčanje najstarija i
najosnovnija aerobna
aktivnost. Povećava mentalnu
snagu i borba je protiv svih
otrova infarktnog savremenog
življenja. Ptice oličavaju
slobodu neba, trkači slobodu
zemlje. Homer u „Odiseji”
veli: – Nema ti veće slave
junaku, dok mu život traje,
nego je slava ono što rukom
i nogom je steče.
POBEDNICI
„SOMBORSKOG MARATONA”
Sombor –
Bezdan – Dunav 24 km:
1980. Marko
Vujinović (1949) Sombor
1981. Marko
Vujinović (1949) Sombor
1982. Marko
Vujinović (1949) Sombor
1983.
Vladislav Špajzer (1949)
Odžaci 1:24
Sombor –
Strilić– Majevica – Bački
Monoštor – Bezdan – Dunav 27
km:
1984. Damir
Černić (1960) Osijek 1:
42,51
1985.
Tomislav Ašković (1951) Novi
Sad 1:37,40
1986. Vančo
Deneš (1964) Seksard (NR
Mađarska) 1:33,42
1987. Sreten
Perić (1963) Viteževo
1:43,49
1988.
Sreten Perić
(1963) Viteževo 1:34,06
1989.
Tomislav Ašković (1951) Novi
Sad 1:41,01
1990. Savo
Alempić (1955) Titov Vrbas
1:32,04 rekord staze
1991. Savo
Alempić (1955) Titov Vrbas
1:44,34
Sombor –
Strilić – Vamošerov zamak –
rečica Plazović – nazad 21,1
km
1992. Zoran
Janković (1956) Kula 1:15
1993. Zoran
Janković (1956) Kula 1:15,48
1994.
Vujadin Alempić (1970) Novi
Sad 1:12,39
1995.
Vujadin Alempić (1970) Novi
Sad 1:25,26
1996.
Zdravko Mišović (1971) Kula
1:14,49,
1997.
Zdravko Mišović (1971) Kula
1:14,03
1998.
Zdravko Mišović (1971) Kula
1:16,52
1999. Goran
Čegar (1977) Apatin 1:14,05
2000.
Zdravko Mišović (1971) Kula
1:12,45
2001. Sreten
Ninković (1972) Ub 1:11,01
2002.
Zdravko Mišović (1971) Kula
1:10,24
2003.
Zdravko Mišović (1971) Kula
1:11,51
2004.
Zdravko Mišović (1971) Kula
1:08,48
Goran Čegar (1977) Apatin
1:08,49
2005.
Zdravko Mišović
(1971) Kula 1:14,15
2006.
Nebojša Milenković (1969)
Kikinda 1:12,37
2007.
Zdravko Mišović (1971) Kula
i Goran Čegar (1977) 1:14,00
2008.
Zdravko Mišović (1971) Kula
1:14,45
2009.
Zdravko Mišović (1971) Kula
i Goran Čegar (1977) Apatin
1:12,30
POBEDNICE „SOMBORSKOG
MARATONA”
1985.
Jelisaveta Pavličić
1991. Tanja
Radulović (1970) Titov Vrbas
2:09,20
1994. Mriana
Lukić(1979) Bačka Topola
1:37,07
1995.
Mariana Lukić (1979) Bačka
Topola 1:21,30
1997.
Stojanka Sokol (1972)
Subotica
1998.
Stojanka Sokol (1962)
Subotica 1:36,28
1999.
Stojanka Sokol (1962)
Subotica
2000.
Stojanka Sokol (1962)
Subotica
2001.
Stojanka Sokol (1962)
Subotica 1:31,37
2002.
Tatjana Trifunov (1982)
Sombor 1:37,20
2003.
Mariana Lukić (1979) Bačka
Topola 1:26,49
2004.
Mariana Lukić (1979) Bačka
Topola 1:21,30
2005.
Mariana Lukić (1979) Bačka
Topola
2006.
Silvija Mesaroš Segedin
1:38.06
2007.
Ksenija Bodlović Veternik
1:31,14
2008.
Mariana Lukić (1979) Bačka
Topola 1:28,29
2009.
Mariana Lukić (1979) Bačka
Topola 1:26:56
NAJUSPEŠNIJI
SOMBORCI „SOMBORSKOG
MARATONA”
1989. Marko
Vujinović (1949) 2:06,47
1990.
Slobodan Iđuški (1958)
1991. Nikola
Kelić (1973) 1:54,59
1992.
Slobodan Iđuški (1958)
1993.
Slobodan Iđuški (1958)
1994.
Slobodan Iđuški (1958)
1:23,01
1995. Mirko
Erdelji (1971) 1:19,51
1996. Mirko
Erdelji (1971) 1:20,10
1997. Mirko
Erdelji (1971) 1:22, 21
1998.
Slobodan iđuški (1958)
1:27,40
1999.
Slobodan Iđuški (1958)
2000.
Slobodan Iđuški (1958)
2001. Miloš
Kesić (1972) 1:25,40
2002. Miloš
Kesić (1972) 1:26,30
2003. Miloš
Kesić (1972) 1:26,12
2004. Đuka
Čeljuska (1966) 1:18,57
2005. Đuka
Čeljuska (1966) 1:19,09
2006. Đuka
Čeljuska (1966)
2007. Đuka
Čeljuska (1966) 1:18,24
2008. Đuka
Čeljuska (1966)
2009. Đuka
Čeljuska (1966) 1:17,59 |
