U mojoj 30-to godišnjoj neprekidnoj aktivnosti na polju ARG, pamtim da je takmičarima  uvek bio najveći problem imati - napraviti – nabaviti dobar UKT goniometar. U periodu 1970-1980. god. na našim prostorima jedino su Crnogorski, Makedonski i Slovenački takmičari imali  svoje UKT goniometre, ali i ti goniometri su bili lošeg kvaliteta.  Dugo nije bilo nekog modela koji bi se moglo uzeti kao konstrukcija koja bi zadovoljavala potrebe u takmičenju. Iz nemačke preko prijateljske veze naš klub je dobio jedan UKT prijemnik amaterske gradnje sastavljen od savremenih delova. Došlo se do ideje da bi po ovom prijemniku moglo napraviti UKT goniometar. Veoma brzo napravljeno je nekoliko prijemnika  po ideji YU7AA. Prijemnik je bio ugradjen u alu kutiju sa HB9CV antenom.

Već na sledećim YU Šarg-ovima sa ovim novim goniometrima smo odmah postizali odlične rezultate, potisnuli do tada neprikosnovene UKT takmičare. Kasnije su napravljeni još takvih  goniometara i drugim klubovima, čiji su takmičari isto tako postizali odlične rezultate, ulazili u sastav YU reprezentacije. Ovde pre svega mislim na Subotičke takmičare, a bilo ih je više, hroničari su verovatno zapisali njihova imena. Višegodišnja praksa je pokazala da je ovaj goniometar po el.karakteristikama odličan ali HB9CV antena za šumoviti-brdski teren nije dobar. Kasnije po preporuci nekoliko iskusnih inostranih takmičara antena je zamenjena sa YAGI antenom od tri elemenata.

U medjuvremenu proizvodjač (Siemens) je prestao sa proizvodjnom IC kola TDA 991D koji je bio korišćen u medjufrekvenciji prijenmnika, tako da se nije bilo moguće napraviti više takav model goniometra.

Od 1995. godine pa do današnjih dana ARG je ponovo postala sve popularnija,  javljaju se novi mladi takmičari kojima treba obezbediti adekvatne kvalitetne uredjaje za takmičenja svih vrsta, od klubskih do svetskih nivoa. Neki pojedinci su taj problem pokušali rešiti kupovinom goniometara od Ukrajinaca, Rusa. Madjara. Ima primera i gradnje novih modela od strane naših konstruktora. Lično nisam bio u prilici da isprobam sve te  goniometre ali kroz razgovor sa imaocima takvih goniometara došao do saznanja da ni jedan od tih modela nema takve dobre karakteristike kao sto je nas stari Nemačko-Somborski model.

 A šta bi trebao da “zna” jedan dobar goniometar? :

     -         da stabilno radi, da nije sklon samooscilovanju, da ima osetljivost            0.5 uV  ili bolji

-         da se lako može umeriti – utvrditi pravac prema TX-u

-         da se u neposrednoj blizini, TX može lako da se pronadje.

-         da sve to da se ugradi u jednu adekvatnu što lakšu i čvrstu aluminijsku kutiju.

Ove gore iznete parametre somborska verzija poseduje pa iz tih razloga u svim ostalim  verzijama  goniometara trazio pomenute karakteristike. Pošto u svim slučajevima ovi novi modeli goniometara nisu zadovoljile sve ove kriterijume, dalje je ostao zadatak da se traže nova  rešenja, prvenstveno za zamenu TDA 991.

Razmišljajući u tom pravcu, našlo mi je u ruci jedan stari broj Českog časopisa gde sam video moguće rešenje za medjufrekvenciju sa IC kolom TDA 1083. Tada mi se rodila ideja da bi mogao i ja da uzmem učešće u pravcu traganja u pravcu pronalaska za jedan dobar model goniometra, koji bi model mogao zadovoljiti zahteve većinu takmičara.

Ulazni deo, oscilator i mešanje zadržao sam rešenje iz somborskog modela, za medjufrekvenciju sam ugradio IC kolo TDA 1083,  koji u sebi ima i NF stepen.  Za crtanje el.šeme kao i za izradu štampane ploče koristio sam PROTEL program a štampana pločica sa rasporedom delova je crtano u COREL-u.

Sa druge strane planirao sam  napraviti i sasvim novi fizički izgled goniometra iz razloga da se goniometar može rastaviti na što manju fizičku meru, prvenstveno zbog lakšeg transportovanja. Za dizajn i realizaciju izrade mehaničkog dela goniometra pomogao mi je Lacika YU7CO iz Čonoplje. Opis oko izrade mehaničkog dela ne bih hteo objašnjavati,  na fotografiji se vide detalji pa koga zanima ovakvo rešenje može se sa slike videti detalji. Kutija goniometra je po meni lepa, vitka, laka ali baš iz tih razloga nije toliko otporna na padove kao što je kutija po dizajnu YU7AA, koje rešenje je izuzetno dobar pogotovo za mladje takmičare kod kojih su padovi, lomovi veoma česti.

Po završetku prijemnika, nakon “oživljavanja”,veliko razočarenje! Prijemnik je proradio, ali je toliko “divljao” da sam mislio da od novog modela nema ništa. Upornim radom, izvršio sam razne zamene, kombinacije i malo po malo počeo sam prijemnik smirivati. Nema smisla sve kombinacije da opišem samo ću bitne činjenice da ističem:

-         u odnosu na somborsku verziju tranzistor izmedju mešača i medjufrekvencije je izostavljen, koji je bio najveći krivac za divljanje prijemnika. Isto tako je izostavljen stepen za stabilizaciju napona od minus 2 V. Ovo je učinjeno zbog toga što je u IC kolu postoji odlična regulacija koju IC kolo TDA991 nije imala pa je za tim naponom nema potrebe.

-         Ono što je veoma bitno isticati jeste: da je filter 10.7MHz bude obavezno kristalni a ne keramički, jer korišćenjem keramičkog filtera  prijemnik ima jaki sopstveni šum koji sprečava prijem slabih signala a ima i mnogo veće gušenje, dok kristalni filter prijemniku daje lep “ukt prijemnički šum”.

 Kao što se vidi nisu neke velike promene ali je trebalo doći tih podataka. Posle prvog prijemnika napravio sam još tri goniometra  i bilo je pravo zadovoljstvo kada su svi ovi prijemnici proradili od prve !! Svi prijemnici su izuzetno stabilni u radu, za konstrukciju  nema kritičnog elemenata, komplet prijemnik je sastavljen od izuzetno malog broja elemenata pa ih je lako može napraviti.

 Namerno sam razradio detalj oko zavojnice za medjufrekvenciju razmišljajući u pravcu da  u slučaju  nemogućnosti  nabavke orginalne (zelene, lila i neznam još koje boje za 10.7). U jednom goniometru zavijnice za medjufrekvenciju napravio sam na telu zavojnice izvadjenog iz starog antenskog TV filtra. Treba 20 namotaja,  paralelno sa namotajem 100 pF i nakon montaže na pločicu poklopiti sa metalnim kucištem. Na istom telu kao i za medjufrekvenciju pravi se i kalem za oscilator, treba 5 namotaja sa razmakom izmedju zavojaka, može sa lak žicom od 0.8 mm. Ove zavojnice su jedini "osetljiviji" delovi u celom goniometru, a ostali delovi se vrlo lako može postaviti na štampanu pločicu, praktično, ko zna lemiti može i sam da napravi.

Nacrtao sam  raspored elemenata maksimalno detaljno da bi pomoglo prilikom slaganja elemenata, s pogledom na obe strane štampane pločice.

 Ono što je još novina ovog modela je da za montažu štampane ploče u kutiju nije potreban ni jedan šaraf, time se sa jedne strane lakše i brže ugradjuje štampana ploča, sa druge strane manje rupe na kutiji manja verovatnoća ulaska vode prilikom kiše.

               Spisak potrebnih elemenata

Preporucio bi koriscenje kvalitetniju bateriju zbog nesto vece potrosnje, oko 20-27 mA.

Tezina goniometra sa antenskim elementima i baterijom je  manje  od   600 gr. (moj raniji goniometar 930 gr. Zolikin 750 gr.)

Goniometar se zove SOKA. S(Somborska) OK(Ceska) A(Arpadova).

El.sema goniometra.(Pdf)

Stampana plocica goniometra.(Jpg)

Raspored elemenata na st.plocici gledano od gore.(Jpg)

Stampana plocica i raspored elemenata.(Jpg)

Dimenzije ant.elemenata.(Gif)

Izmene u toku 2006. godine

Modifikacija ulazne zavojnice. (Jpg)